Енигматика

Укрштене речи и други енигматски састави, по својој природи упућени на објављивање у штампи, временом су постали „најважнија споредна“ грана новинског издаваштва. У Србији, која и у светским размерама спада међу земље са најразвијенијом загонетачком културом, Политикина „Енигматика“ заузима неспорно престижно место међу многобројном периодиком те врсте.

„Енигматику“ су створили врхунски аутори и уредници, признати у читавој некадашњој Југославији. Од самих почетака, па до данашњих дана, уређивачки концепт је био подређен једном једином, једноставном циљу: задовољном читаоцу (тј. у нашем случају – решавачу). Тако смо, између осталог, у правој поплави „конфекцијске“ компјутерске енигматике,

 

остали привржени принципу да Политикине енигматске листове раде „живи људи за живе људе“. Решавачи то непогрешиво препознају и реагују адекватно, лојалношћу каквом се не може подичити ниједан други енигматски лист у Србији.

Маркетиншка истраживања показују да се „Енигматика“ успешно обраћа најширем спектру решавача, гледано по старосној и образовној структури.

У односу на остале, енигматски листови имају једну необичну предност: њихова актуелност, невезана за датум, практично је временски неограничена (укрштене речи од пре годину-две нису ништа мање изазовне за решавање од оних објављених у најновијем броју). То нам омогућује да непродате примерке, спаковане у комплете од по три броја, поново пласирамо на тржиште.

 

Профил читалаца

Иницијално интересовање за „Енигматику“ јавља се негде око пунолетства, када се завршава педагошки део образовања, а настаје самостална потреба да се општа култура и информисаност допуњују новим подацима. Та врста знатижеље расте са годинама, па стога људи најразличитијих образовних профила и интересовања препознају „Енигматику“ као лист уз који се тренуци слободног времена могу провести и опуштајуће, и забавно, и корисно.