Voda i zdravlje – koliko treba da je pijemo

Zaslužna je za život, za blistav izgled, za revitalizaciju tela. Voda, ili plavo zlato, kako je mnogi nazivaju, ne samo što gasi žeđ, ona održava i čuva zdravlje

„Ne postoji magija na planeti, ona se nalazi u vodi” Loren Ejsli

voda1

Dnevni unos vode zavisi od godina, težine, pola i fizičkih napora kojima je osoba izložena

Koliko vode treba da pijemo, kako da sprečimo dehidrataciju, da li je u ovim vrelim danima opravdano i prihvatljivo pravilo koje mnogi savetuju – dve do dve i po litre na dan? Da li smemo da se oslonimo na osećaj žeđi ili moramo sami sebe da podsećamo da je vreme za koji gutljaj vode? O ovome, kao i nekim novim saznanjima, razgovaramo sa profesorom dr Tomislavom Jovanovićem, koji je ekspert za vode, specijalista balneoklimatologije.

– Zlatno pravilo je da vodu treba piti onoliko koliko i kada čoveku godi. Svako od nas pije kad je žedan, ali poželjno je da tokom dana popije bar čašu više od toga, ili bar koji gutljaj pre nego što oseti žeđ. Time će obezbediti normalno funkcionisanje organizma. Ne mogu i ne treba svi da popiju dnevno 2,5 l vode. Osoba teška 50 kg ne može toliko da popije, ali ona od 100 kg mora i više jer se mnogo znoji. Suština je u tome da koliko izgubimo tečnosti toliko treba i da nadoknadimo. Ko sedi u klimatizovanim prostorijama može i manje da popije, ali ko radi na suncu, ko se izlaže velikim naporima, trenira – vodu treba da pije i preventivno jer gubi dosta tečnosti. Znojenjem, gube se i minerali, pa je tada najbolja mineralna voda – objašnjava naš sagovornik.

Usporava i starenje

Poznato je da voda, u zavisnosti od životnog doba i pola, čini gotovo dve trećine ukupne telesne mase. Zato se treba pridržavati pravila da ta količina vode u organizmu ostane konstantna.

– Mladi osećaju jaču žeđ, a što je čovek stariji taj osećaj se gubi. I tu imamo paradoks – sa starenjem se smanjuje količina vode u organizmu, ili obrnuto, stari se zbog sve manje vode u telu, a osoba je sve manje žedna. Zato, ko želi da uspori proces starenja treba da unosi više tečnosti. Pored toga, stariji treba češće da piju vodu, čak i kada nisu žedni, da ne bi dehidrirali. Ali, ta količina ne treba da je 2,5 l dnevno. Sa starošću idu i mnoge bolesti, poput visokog pritisaka i drugih, pa ne treba piti previše vode da se ne bi opteretio kardiovaskularni sistem. Jednostavno rečeno, vodu treba unositi u skladu sa potrebama – ističe profesor Jovanović.

Čovek treba da pije onu vodu koja mu najviše odgovara i prija, ali sa njom treba da se unosi i magnezijum koji je neophodan za pravilno funkcionisanje čitavog organizma. Posebno je značajan za pravilan rad mišića. Njegovu važnost potvrđuju i rezultati naučnog istraživanja koje su ove godine obavili profesor dr Tomislav Jovanović, profesorka Olivera Krunić sa Rudarsko-geološkog fakulteta i profesor dr Vladimir Jorga, predsednik zdravstvene komisije Sportskog saveza Beograda. Oni su, naime, istraživali uticaj magnezijuma iz vode „Mivela” na srce i krvne sudove sportista, koji su inače članovi dva kluba saveznog ranga, jedan je fudbalski, drugi rukometni.

Magnezijum iz vode – čuva srce

voda3

Voda je najdragocenija tečnost na našoj planeti

– Rezultati istraživanja pokazuju da su sportisti posle šest nedelja pijenja ove mineralne vode imali povećanu količinu magnezijuma u krvnoj plazmi u odnosu na vrednosti pre početka studije. Istovremeno, smanjena je koncentracija slobodnog kalcijuma u ćelijama. Tako poboljšani odnos magnezijuma i kalcijuma u čelijskom prostoru doprineo je i da srčana frekvenca bude niža, što znači da je povećana srčana rezerva i da je omogućeno veće dopremanje krvi u mišiće – objašnjava profesor Jovanović i dodaje:

– Time što u ćeliji ima dovoljno magnezijuma obezbedili smo normalno funkcionisanje onih 350 enzimskih reakcija ćelija koje direktno zavise od prisustva ovog elementa. Rečju, obezbeđena je normalna funkcija ćelija. Jer, usled manjka magnezijuma remete su funkcije nervnih ćelija, one postaju razdražljivije, povećava se osećaj zamora, srce ubrzano radi, organizam se više iscrpljuje. Sve ovo je predupređeno zahvaljujući dovoljnoj količini magnezijuma iz vode koji je, takođe, doprineo i ubrzanom procesu oporavka sportista posle velikih fizičkih napora.

Pored toga magnezijum je veoma važan u borbi protiv stresa, uznemirenosti, nesanice, za njega se slobodno može reći da je mineral koji deluje antistresno. Važan je u svim životnim dobima, a s obzirom na to da ga u hrani ima sve manje treba da se unosi i kroz vodu. Dnevne potrebe za magnezijumom su između 350 i 400 miligrama. I mnogo je bolje, savetuje profesor Jovanović, da se umesto tablete magnezijuma popije voda, ona će utoliti žeđ i obezbediće dovoljno ovog minerala. „Hiljade ljudi živelo je bez ljubavi, bez vode nijedan”! – reči su pesnika V. H. Audena. Bez nje se ne može. Čaša vode je čaša puna zdravlja. Ali, ne sme ni da se pije naglo, poručuje naš sagovornik, ni da se preteruje u količini. Jer i ova krajnost može da bude rizična po zdravlje, pa i život.

Piše Jagoda Plavšić